Недостаје ми ЈД

Допао ми се јучерашњи Ерин пост. И ја забављам ЈД са својом четкицом за руменило и штапићем за сјај за усне. Воли када га голицам по носу танком четком и опчињен је мојом косом. Зури у мене отворених, радозналих уста док ја чешљам своју густу гриву. Смеје се када га ставим у пунђу (питам се да ли мисли да радим мађионичарски трик. Сад видиш...сад не видиш).

Моје јутро је сведено на науку. Устајем у 5:45 (исправка, дремам у 5:45... и устајем десет минута касније) да се истуширам, обучем и можда попијем шољицу кафе пре него што се он пробуди... или се понекад пробудим (Пробудио сам га пре неки дан. Гледао ме је шкиљавим, поспаним очима и водио палцем преко лица док му није склизнуо у уста. То је била најслађа и најтужнија ствар коју сам икада видео - мали био уморан и ево ме, кофеинизираног и обученог, тјерао сам га на флашу). Већину дана се ипак сам буди. ЈД више не плаче ујутру. Он је уверен да сам тамо. Он само виче: Хеееееееееее! Дочекује ме најпристојнијим изгледом икада - као да сам нешто најлепше што је икада видео. Никада у животу неко није био тако срећан што ме види. Подижем га и љубим превише пута (а он мирише сав топао, путер и поспан), а његова ручица обавија ме око врата, а прсти су ми шаком стезали комад моје косе. Променим му пелене (а он се мигољи и удара када покушам да му поново пелене) и храним га. Док једе ја му причам без престанка: *Мама те воли! Ти си тако велики дечко. Данас ћете се тако забавити са својим малим пријатељима. * Стварно размишљам, Тако ми је жао ЈД. Извините што вас остављам у обданишту. Извини што сам те пробудио. Жао нам је што не можемо да се охладимо на каучу и играмо се луткама као што смо некада радили. После његове флаше играмо десетак минута (уздах). Седим на под са њим и правим Пица Елмо певају или птице које висе са његове теретане шкрипе. Онда га оперем (сада се купа ноћу), обучем га и излазимо на врата до 7:30 ујутро. Понекад се небо само осветљава у фантастичној светлуцавој ружичастој или наранџастој боји.

знак вага у успону

Одлазак је лак за њега - дете нема појма шта се дешава - никад не плаче. Ипак сам плакао у ауту. Недостаје ми. Чувам малу флашицу Баби Магиц лосион на мом столу само да могу да га помиришем. Покупим га у 17:30. Долазимо кући два минута касније и време је за флашу. Током његове флаше он почиње да одлута (То ме тако љути! Пробуди се, молим те!). Понекад заспи. Ено ме, на каучу и гледам Пријатеље са уснулим дечаком у наручју. Када се промешкољи покушавам да га стимулишем да се игра, али често му мењам пелене и стављам му џем. Не стављам га у креветац – држим га у наручју док вечерам или читам новине или се само опуштам...Ако се не пробуди до 20:30, иде у креветац. Сада устаје много раније, па не могу да му замерим што је заспао. Ових дана су ми ноћи изузетно тихе. У неколико наврата сам ставио своју уснулу бебу у кревет само да бих био близу њега.

Срећна сам ако имам четири сата дневно с њим, а чак и тада се осећам лоше што покушавам да ме назовеш 'забавном' како ми лепршаве хулахопке уз ноге... или певам под тушем да би ме стимулисао. .зове 'облачење', 'игру.' Гледао сам га како спава пре неко вече и чуо како шкрипи када се скоро протегнуо и једино што сам стално мислио...Тако ми је жао.

Да ли је још неко добио случај мамине кривице?

69 значење броја анђела

ПС: Деф' узбуђен да гледам а НОВА Греи'с Анатоми витх ЈД спава на мојим грудима. Хвала Богу за МцДреами!

Подели Са Пријатељима: